×
Home Current Archive Editorial board
News Contact
Reviews

Antihipertenzivna terapija u trudnoći

By
Radmila Veličković Radovanović ,
Radmila Veličković Radovanović

Medical Faculty , University of Nis, Niš, Serbia

Tatjana Cvetković ,
Tatjana Cvetković

Medical Faculty, University of Nis, Niš, Serbia

Branka Mitić ,
Branka Mitić

Medical Faculty , University of Nis, Niš, Serbia

Nikola Stefanović
Nikola Stefanović

Klinika za nefrologiju, Klinički centar Niš, Niš, Serbia

Abstract

Postoji opšta saglasnost o neophodnosti hitnog lečenja trudnica sa teškomhipertenzijom, u cilju smanjenja rizika za razvoj akutnih cerebrovaskularnihkomplikacija, eklampsije i smrti. U kontroli teških oblika hipertenzije, intravenskiprimenjen labetalol ili peroralno dat nifedipin su podjednako efikasnii udruženi sa manjim brojem neželjenih reakcija u odnosu na intravenskiaplikovan hidralazin. Još uvek ne postoji definisan stav o terapiji blage doumerene hipertenzije u trudnoći, s obzirom da ne postoji jasan odnos potencijalnihkoristi/rizika uzrokovanih primenom antihipertenzivne terapije utrudnoći. Metildopa, labetalol i dugodelujući nifedipin su najčešće korišćenilekovi za regulaciju krvnog pritiska kod trudnica sa hipertenzijom, s obziromna njihovu bezbednu primenu u trudnoći. Atenolol, kardioselektivni betablokator, treba izbegavati u trudnoći jer dovodi do sniženja telesne težinena rođenju i smanjenja fetalnog rasta. Kontraindikovana je upotreba ACE inhibitora i blokatora angiotenzinskih receptora u trudnoća.

Citation

Authors retain copyright. This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License. Creative Commons License

Article metrics

Google scholar: See link

The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.